вынудить, вынуждать
sub igere, o
узаконение
legitimatio [onis, f];
обязательность
officium [ii, n];
adversarius [a, um];
adversus [a, um];
objectus [a, um];
contrarius [a, um];
disjunctus [a, um];
diversus [a, um];
oppositus [a, um];
+ придерживаться противоположного мнения contra sentire;