внукnepos, nepotis, m;
вынужденныйinvitus [a, um]
спрыгиватьdesilire [io, ui,
invitus [a, um] ; coactus [a, um] ; + я вынужден поверить adducor, ut credam; + я вынужден поверить тому, что отрицал negatum vincor ut credam;