противодействовать
obviare [1] (alicui,
возобновлять, возобновить
novare, 1; renovare,
единица
unio [onis, f];
nomen [inis, n];
titulus [i, m];
vocabulum [i, n] (imponere cognata vocabula rebus);
vocamen [inis, n];
nominatus [us, m];
nominatio [onis, f];
appellatio [onis, f];